Fizička aktivnost je jedan od najdelotvornijih načina da podržite zdravlje srca i krvnih sudova, metabolizam, pokretljivost, raspoloženje i san. Ne morate postati sportista da biste imali koristi. Malo aktivnosti bolje je nego nimalo, a doslednost je važnija od povremenih naleta veoma napornog vežbanja.
Koristan cilj za odrasle
Za većinu odraslih javnozdravstvene smernice preporučuju najmanje 150 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno, ili odgovarajuću količinu aktivnosti visokog intenziteta, uz vežbe za jačanje mišića najmanje dva dana nedeljno. Više aktivnosti može doneti dodatnu korist kada je bezbedno i prikladno.
Šta se računa?
Brzo hodanje, vožnja bicikla, plivanje, ples i aktivno bavljenje sportom doprinose cilju. Vežbe snage mogu obuhvatiti sprave sa opterećenjem, slobodne tegove, elastične trake ili vežbe sa sopstvenom težinom. Važno je i prekidati duga razdoblja sedenja.
Počnite od svog trenutnog nivoa
Ako ste bili neaktivni, počnite sa izvodljivim treninzima i postepeno ih povećavajte. Deset ili petnaest minuta hodanja sasvim je opravdan početak. Osobe sa kardiovaskularnom bolešću, značajnim nedostatkom vazduha, simptomima u grudima, loše kontrolisanim krvnim pritiskom ili velikim ograničenjem pokretljivosti treba da razgovaraju sa lekarom o bezbednom planu.
Pre nego što počnete sa novim napornim vežbanjem, zatražite medicinsku procenu ako pri naporu imate bol u grudima, neobjašnjivu nesvesticu, izražen nedostatak vazduha, poznatu bolest srca ili značajno nekontrolisano zdravstveno stanje.
Ovaj članak pruža opšte zdravstvene informacije i ne zamenjuje individualnu medicinsku procenu, dijagnozu niti plan lečenja.