Pitanja koja pacijenti zaista postavljaju.

Ne. Za većinu rutinskih analiza krvi nije potrebno gladovanje. Ono je potrebno samo za određene analize ili kada ga lekar izričito zatraži. Ako vam nije rečeno da ne jedete, nemojte sami pretpostaviti da je to potrebno.

Pratite tačna uputstva koja ste dobili za svoju analizu. Uopšteno, gladovanje pre analize krvi znači da tokom navedenog perioda, često preko noći, ne uzimate hranu niti napitke osim obične vode. Nemojte bez potrebe produžavati gladovanje.

Obično da, a normalna hidriranost može olakšati vađenje krvi. Obična voda najčešće ne prekida laboratorijsko gladovanje. Ako za vašu analizu postoje posebna ograničenja, pratite uputstva koja ste dobili.

Za uzorak koji se uzima natašte izbegavajte kafu, čaj, zaslađene i nezaslađene napitke osim vode, žvakaću gumu, pušenje i elektronske cigarete sve dok uzorak ne bude uzet. Sve to može promeniti fiziološke procese ili narušiti svrhu gladovanja.

Nemojte samostalno prekidati propisanu terapiju. Većina lekova se nastavlja, ali neke analize zahtevaju posebno vreme uzimanja ili privremeno prilagođavanje terapije. Lekovi za dijabetes, terapija za štitastu žlezdu, antikoagulansi, kortikosteroidi i određivanje koncentracije leka u krvi primeri su kod kojih vreme može biti važno. Pitajte nas ako niste sigurni.

Da. Alkohol može promeniti vrednosti glukoze, triglicerida, enzima jetre, hidriranost i druga merenja. Izbegavajte veće količine alkohola pre testiranja. Ako analiza treba da proceni posledice alkohola, iskreno recite lekaru koliko ste pili kako bi rezultat mogao pravilno da se protumači.

Da. Neuobičajeno naporno vežbanje može privremeno promeniti pokazatelje kao što su kreatin-kinaza, AST, laktat, broj leukocita i neka metabolička merenja. Pre rutinske zdravstvene kontrole izbegavajte neuobičajeno intenzivan trening neposredno pre uzorkovanja, osim ako je vežbanje deo onoga što se procenjuje.

Ponekad. Koncentracije nekih hormona i lekova menjaju se tokom dana ili u odnosu na vreme poslednje doze. Kortizol, testosteron i terapijsko praćenje koncentracije lekova česti su primeri. Ako je vreme važno, to treba da bude navedeno na zahtevu ili u uputstvu lekara.

Za većinu analiza da. Menstruacija ne sprečava rutinsko uzimanje krvi. Ipak, obilno krvarenje može uticati na vrednosti hemoglobina ili gvožđa, a analize reproduktivnih hormona ponekad moraju da se urade određenog dana ciklusa.

Recite nam to pre uzimanja uzorka. Krv možemo uzeti dok ležite i ostaviti vam više vremena za oporavak. Dođite normalno hidrirani, osim ako ste dobili uputstvo da ograničite unos tečnosti.

Nekoliko minuta čvrsto pritiskajte mesto uboda i nemojte odmah tom rukom podizati teške predmete. Mala modrica može nastati i posle urednog vađenja krvi i obično prolazi sama.

Ne nužno. Referentni opsezi pokazuju gde se nalazi većina rezultata u određenoj populaciji; i zdrave osobe ponekad mogu imati vrednost malo izvan tog opsega. Tumačenje zavisi od simptoma, ranijih rezultata, lekova, uzrasta, trudnoće, hidriranosti i obrasca drugih analiza. Rezultat treba tumačiti klinički, a ne izdvojeno.

Ne postoji jedan koristan panel koji obuhvata „sve analize krvi”. Analize treba birati prema uzrastu, simptomima, faktorima rizika, lekovima i kliničkom pitanju. Naručivanje svega može izazvati lažne uzbune bez stvarne koristi za zdravlje.

Da. Visoke doze biotina i neki drugi suplementi mogu ometati određene laboratorijske metode. Ponesite spisak ili fotografiju svih suplemenata koje koristite, uključujući preparate za kosu i nokte i vitamine u visokim dozama, i pratite posebna laboratorijska uputstva za svoju analizu.

Ako vam Healthway nije dao drugačija uputstva za konkretan pregled, planirajte da oko 6 sati pre pregleda ne jedete. Tokom tog perioda nemojte uzimati hranu. Male količine bistre negazirane tečnosti uglavnom su dozvoljene, a uobičajeni propisani lekovi najčešće se mogu uzeti sa malo vode.

Hrana izaziva stezanje žučne kese i može povećati količinu gasova u crevima. Gladovanje povećava mogućnost da se jasno prikažu žučna kesa, jetra, pankreas i okolne strukture.

Ako vam je rečeno da ne jedete, izbegavajte kafu, mleko, gazirana pića i alkohol. Male količine bistre negazirane tečnosti obično su dozvoljene, osim ako u uputstvu za pregled piše drugačije.

Obično da, sa malo vode. Nemojte izostavljati važne lekove bez medicinskog saveta. Ako imate dijabetes ili uzimate lek koji se mora uzeti uz hranu, javite nam se unapred kako bismo pripremu učinili bezbednom.

Nemojte dugo gladovati ako bi to moglo ugroziti kontrolu dijabetesa. Recite klinici prilikom zakazivanja kako bi se organizovao rani termin i napravio individualni plan za hranu i lekove za dijabetes.

Puna mokraćna bešika obično poboljšava pregled. Ako vam nije rečeno drugačije, popijte približno 500 ml do 1 litar vode tokom sata pre pregleda i pokušajte da ne praznite bešiku. Ako postane bolno ili ne možete da izdržite, recite nam.

Obično ne. Transvaginalni pregled se najčešće obavlja sa praznom bešikom. Ako su planirani i transabdominalni i transvaginalni pregled, prvo možete biti pregledani sa punom bešikom, a zatim zamoljeni da je ispraznite.

Obično da. Menstruacija sama po sebi ne sprečava ni transabdominalni ni transvaginalni ultrazvuk. Za neka posebna pitanja, kao što su procena endometrijuma, praćenje folikula ili ispitivanje plodnosti, određeni dan ciklusa može biti važan.

Uobičajeno ne bi trebalo da bude bolan, iako se mogu javiti blag pritisak ili nelagodnost. Pregled se obavlja samo uz vaš pristanak. Odmah recite zdravstvenom radniku ako vam je neprijatno ili želite da se pregled prekine.

Obično je potrebna puna mokraćna bešika. Uobičajeno uputstvo je da oko sat vremena pre pregleda završite sa ispijanjem približno 1 litra vode i da ne mokrite do završetka prvih snimaka, osim ako vam je to neprijatno ili medicinski teško izvodljivo.

Dijagnostički ultrazvuk koristi zvučne talase, a ne jonizujuće zračenje. Široko se primenjuje u trudnoći kada postoji medicinska indikacija. Pregled ipak treba da se obavlja iz odgovarajućeg kliničkog razloga i da ga izvodi obučeno osoblje.

Kontaktirajte kliniku umesto da nagađate. Pregled možda i dalje može biti koristan, ili ćemo ga morati odložiti ili ponovo zakazati kako kvalitet slike ne bi bio narušen.

Ne. Ultrazvuk je odličan za mnoge organe i stanja, ali gasovi u crevima, telesna građa, dubina i priroda promene mogu ograničiti ono što se vidi. Ponekad su CT, MRI, endoskopija ili drugi pregled prikladniji.

Blaga bolest, poput manje prehlade, obično nije razlog za odlaganje vakcinacije. Umerena ili teška akutna bolest, sa povišenom temperaturom ili bez nje, može biti razlog da se vakcinacija odloži dok se ne oporavite. Odluka zavisi od vakcine i vašeg kliničkog stanja.

Obično da. Antibiotici koji se koriste za blagu bakterijsku infekciju uglavnom ne sprečavaju delovanje vakcine. Važno je koliko ste bolesni, a ne samo to što uzimate antibiotik.

Obično ne. Kod većine serija vakcina duži razmak ne znači da treba ponovo početi od prve doze. Najčešće se daje propuštena doza, a serija se nastavlja prema odgovarajućem nadoknadnom rasporedu.

Često da. Mnoge vakcine mogu se bezbedno primeniti tokom iste posete na različitim mestima ubrizgavanja. Za neke žive vakcine važe posebna pravila o razmaku ako nisu date istog dana, pa raspored treba proveriti.

Česte kratkotrajne reakcije uključuju bol, crvenilo ili otok na mestu uboda, umor, glavobolju, bolove u mišićima i ponekad povišenu temperaturu. Obrazac se razlikuje u zavisnosti od vakcine. Teške alergijske reakcije su retke.

Otežano disanje, oticanje jezika ili grla, kolaps, teško zviždanje pri disanju, rasprostranjena koprivnjača sa opštim simptomima ili druga teška reakcija koja brzo napreduje zahtevaju hitnu procenu. Kod životno ugrožavajućeg hitnog stanja na Malti pozovite 112.

Inaktivisane i druge nežive vakcine ne mogu izazvati infekciju od koje štite. Žive oslabljene vakcine sadrže oslabljene mikroorganizme i za njih važe posebne mere opreza, naročito u trudnoći i kod značajno oslabljenog imuniteta.

Kvalitetna istraživanja nisu pokazala uzročnu vezu između vakcina i autizma. Bezbednost vakcina se prati i nakon odobrenja, a mogući bezbednosni signali ispituju se kroz nacionalne i međunarodne sisteme nadzora.

Neke vakcine se posebno preporučuju tokom trudnoće, dok se žive vakcine uglavnom izbegavaju. Tačan odgovor zavisi od vakcine, perioda trudnoće, rizika povezanog sa putovanjem ili izlaganjem i zdravstvene istorije. Pre vakcinacije uvek treba naglasiti da ste trudni.

Recite to lekaru pre vakcinacije. Inaktivisane vakcine i dalje mogu biti odgovarajuće, iako imunski odgovor može biti slabiji. Neke žive vakcine mogu biti kontraindikovane ili njihovo vreme primene treba posebno uskladiti sa imunosupresivnom terapijom.

Ponesite svu dokumentaciju koju možete pronaći, uključujući fotografije, knjižice iz detinjstva, evidenciju sa posla i putne potvrde. Ako dokumentacija i dalje nije potpuna, lekar može odlučiti da li su odgovarajući nadoknadna vakcinacija, serološko testiranje ili drugi pristup.

Najbolje je zakazati savetovanje o zdravlju na putovanju nekoliko nedelja pre polaska, jer su za neke vakcine potrebne dve ili više doza ili vreme za razvoj imuniteta. I savetovanje neposredno pred put može biti korisno, jer se još uvek mogu obezbediti određena zaštita i drugi saveti za putovanje.

Ako se osećate dobro, uobičajena laka do umerena aktivnost uglavnom je prihvatljiva. Ako imate temperaturu, izražen bol u ruci, vrtoglavicu ili se ne osećate dobro, odmorite se i nastavite aktivnost kada se oporavite.

Odraslima su i dalje potrebne vakcine u skladu sa uzrastom, zdravstvenim stanjima, zanimanjem, trudnoćom, putovanjima i prethodnom imunizacijom. Vakcinacija u detinjstvu ne pruža automatski svu zaštitu potrebnu kasnije u životu.

Ne. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanu. Čak i mali broj cigareta povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i raka u poređenju sa nepušenjem.

Ne. Elektronske cigarete mogu održavati zavisnost od nikotina i izlagati pluća aerosolima koji sadrže potencijalno štetne materije. Osoba koja puši ne treba da pretpostavi da je kombinovanje običnih i elektronskih cigareta bezbedno. Najzdraviji cilj je prestanak pušenja duvana.

Ne. Voda ne uklanja glavna toksična dejstva duvanskog dima. Duga seansa pušenja nargile može podrazumevati veliku izloženost dimu, kao i nikotinu, ugljen-monoksidu i drugim toksičnim materijama.

Da. Pasivno izlaganje duvanskom dimu kod nepušača izaziva kardiovaskularne i respiratorne bolesti i rak pluća. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okoline.

Nikotinska zamenska terapija obezbeđuje nikotin bez toksičnih produkata sagorevanja iz dima cigareta i može se koristiti kao pomoć pri prestanku pušenja. Uglavnom je daleko manje štetna od nastavka pušenja, a često je delotvornija kada se kombinuje sa podrškom za promenu ponašanja.

Neke osobe tokom određenog perioda posle prestanka pušenja primete pojačan kašalj ili izbacivanje sekreta dok se menja čišćenje disajnih puteva. Uporan kašalj, iskašljavanje krvi, bol u grudima, otežano disanje ili neobjašnjiv gubitak telesne mase zahtevaju medicinsku procenu.

Neke osobe dobiju na težini nakon prestanka pušenja, ali količina varira, a zdravstvena korist od prestanka daleko je veća od rizika koji nosi umereno povećanje težine. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i organizovana podrška pri odvikavanju mogu pomoći.

Da. Pušenje može uticati na neka fiziološka merenja i najbolje ga je izbegavati tokom perioda gladovanja. Pre ultrazvuka abdomena pušenje može povećati i gutanje vazduha i količinu gasova u crevima, što može smanjiti kvalitet slike.

Da. Prestanak pušenja donosi zdravstvene koristi u svakom uzrastu i, u poređenju sa nastavkom pušenja, smanjuje budući rizik od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti i raka.

Nijedan nivo izloženosti alkoholu ne može se opisati kao potpuno bez rizika za zdravlje. Rizik uglavnom raste sa količinom i učestalošću konzumiranja. Ako ne pijete, ne postoji zdravstveni razlog da počnete.

Alkohol ne treba preporučivati niti počinjati radi zdravlja srca i krvnih sudova. Moguće povoljne povezanosti uočene u nekim opservacionim studijama ne poništavaju utvrđene rizike alkohola, uključujući nekoliko vrsta raka, bolest jetre, povrede i zavisnost.

Epizodno konzumiranje velike količine alkohola stvara dodatne neposredne rizike, kao što su povrede, loše rasuđivanje, povraćanje, poremećaji srčanog ritma i trovanje alkoholom. Ukupan dugoročni rizik zavisi i od ukupne izloženosti, pa se ni opijanje ni često uzimanje velikih količina ne mogu smatrati bezbednim.

Da. Alkohol je prepoznat kao kancerogena materija i povezan je sa više vrsta raka. Rizik od raka raste sa većom izloženošću alkoholu.

To može biti opasno. Alkohol u kombinaciji sa opioidima, benzodiazepinima ili drugim sedativima može znatno pojačati pospanost i potisnuti disanje. Nemojte ih kombinovati, osim ako vam je lekar koji je propisao lek izričito rekao da je on kompatibilan sa alkoholom.

Ne. Alkohol nije dozvoljen tokom gladovanja pre analize krvi i treba ga izbegavati pre ultrazvuka abdomena za koji se zahteva gladovanje. Može promeniti i više laboratorijskih vrednosti.

Znaci upozorenja uključuju teškoće u kontroli količine, snažnu žudnju, rast tolerancije, apstinencijalne simptome, pijenje uprkos zdravstvenoj ili društvenoj šteti, zanemarivanje obaveza ili ponovljene neuspešne pokušaje smanjenja. Zavisnost je zdravstveno stanje i lečenje je dostupno.

Ne uvek. Kod fizičke zavisnosti nagli prekid alkohola može izazvati opasan apstinencijalni sindrom, uključujući epileptičke napade i delirijum. Osoba koja svakodnevno pije velike količine, pije ujutru ili je ranije imala apstinencijalne simptome, epileptičke napade ili delirijum treba da potraži medicinski savet pre pokušaja odvikavanja bez nadzora.

Intravenska tečnost može lečiti dehidrataciju kada za to postoji medicinska indikacija, ali ne ubrzava značajno razgradnju alkohola u jetri i ne sprečava opasan apstinencijalni sindrom. Teška intoksikacija ili apstinencijalni simptomi zahtevaju odgovarajuću medicinsku procenu, a ne kozmetički „detoks”.

Najbezbedniji pristup u trudnoći jeste da se alkohol ne pije. Alkohol prolazi kroz posteljicu i ne postoji utvrđena količina za koju se može garantovati da je bezopasna za fetus u razvoju.

Ne. Poremećaji povezani sa upotrebom psihoaktivnih supstanci jesu zdravstvena stanja koja uključuju promene u sistemu nagrađivanja, motivaciji, ponašanju i kontroli. Lična odgovornost je i dalje važna, ali stid i kažnjavanje sami po sebi nisu dobra terapija. Lečenje zasnovano na dokazima i kontinuirana podrška mogu pomoći oporavku.

Osobu možda nije moguće probuditi; disanje može biti veoma sporo ili plitko; mogu se čuti zvuci gušenja ili krkljanja; usne ili vrhovi prstiju mogu postati plavi ili sivi, a zenice veoma sužene. Na sumnju na predoziranje opioidima reagujte kao na hitno medicinsko stanje.

Odmah pozovite 112. Dajte nalokson ako je dostupan i znate kako se koristi, podržite disanje u skladu sa svojom obukom, postavite osobu na bok ako diše ali je bez svesti i ostanite uz nju dok ne stigne hitna pomoć.

Nalokson je lek koji brzo poništava dejstvo opioida i može obnoviti disanje kod predoziranja opioidima. Ne deluje na intoksikaciju svakom drugom drogom, ali ako postoji mogućnost izloženosti opioidima, primena naloksona može spasiti život.

Sve ove supstance mogu usporiti centralni nervni sistem. U kombinaciji mogu izazvati veoma duboku sedaciju i potisnuti disanje, čime se povećava rizik od smrtonosnog predoziranja.

Ne. Nelegalne tablete mogu sadržati drugačiju dozu ili potpuno drugu supstancu od one navedene na njima, uključujući snažne sintetičke opioide. Izgled ne može potvrditi sadržaj niti bezbednost.

Da. Kokain i drugi stimulansi mogu naglo ubrzati srčani rad i povisiti krvni pritisak, a mogu izazvati poremećaj srčanog ritma, infarkt miokarda, moždani udar, epileptičke napade i tešku uznemirenost čak i kod osoba bez poznate bolesti srca.

Ne. Kanabis može narušiti pažnju, vreme reagovanja i sposobnost vožnje; kod nekih ljudi može pogoršati anksioznost ili izazvati panični napad; a upotreba preparata velike jačine povezana je sa većim rizikom od psihotičnih simptoma kod podložnih osoba. „Prirodno” ne znači bez rizika.

Ksilazin je veterinarski sedativ koji je pronađen u delovima nelegalne ponude droga, često zajedno sa opioidima. Može produbiti sedaciju, doprineti problemima sa disanjem i cirkulacijom i povezan je sa teškim ranama na koži. Nalokson ne poništava sam ksilazin, ali ga ipak treba dati kada je moguće da su prisutni i opioidi.

Nemojte naglo prekidati dugotrajnu terapiju benzodiazepinima bez medicinskog saveta. Apstinencijalni simptomi mogu biti teški i u nekim okolnostima uključivati epileptičke napade. Postepeno smanjenje prema individualnom planu obično je bezbednije.

Da. Koristan razgovor može početi smanjenjem neposrednog rizika, proverom fizičkog i mentalnog zdravlja, razmatranjem međusobnog dejstva supstanci, sprečavanjem predoziranja i razgovorom o mogućnostima lečenja, bez zahteva da sve bude savršeno već prvog dana.

Anksioznost je normalna reakcija na opasnost ili neizvesnost. Postaje razlog za veću zabrinutost kada je uporna, nesrazmerna, teško se kontroliše, izaziva izražene telesne simptome ili ometa posao, odnose, spavanje ili svakodnevno funkcionisanje.

Da. Panični napad može izazvati stezanje u grudima, lupanje srca, otežano disanje, vrtoglavicu i trnjenje. Međutim, novi ili jak bol u grudima, nesvestica, uporno otežano disanje, simptomi pri naporu ili značajan kardiovaskularni rizik ne treba automatski pripisati „anksioznosti”. Ako dijagnoza nije sigurna, potražite hitnu procenu.

Ne. Depresija može uključivati trajno sniženo raspoloženje ili gubitak interesovanja, zajedno sa promenama sna, apetita, energije, koncentracije, osećaja lične vrednosti i funkcionisanja. Neke osobe se osećaju otupljeno ili razdražljivo, a ne očigledno tužno.

Neposredan rizik od samopovređivanja ili povređivanja drugih, teška psihoza, izrazita uznemirenost, nemogućnost zadovoljavanja osnovnih potreba, teška zbunjenost ili opasno ponašanje zahtevaju hitnu procenu. Kod životno ugrožavajućeg stanja na Malti pozovite 112.

Shvatite to ozbiljno. Ostanite uz osobu ako postoji neposredan rizik, hitno potražite stručnu pomoć i pozovite 112 ako postoji neposredna opasnost ili životno ugrožavajuća situacija. Nemojte takvu izjavu odbaciti kao pokušaj privlačenja pažnje.

Mogući znaci uključuju halucinacije, čvrsta pogrešna uverenja, izraženu sumnjičavost, dezorganizovano mišljenje ili ponašanje i značajan gubitak dodira sa stvarnošću. Psihoza koja se pojavi naglo može imati i medicinske uzroke ili biti povezana sa upotrebom supstanci i zahteva brzu procenu.

Izrazito smanjena potreba za snom, neuobičajeno povišeno ili razdražljivo raspoloženje, veoma brz govor, ubrzane misli, impulsivno trošenje ili rizično ponašanje, grandiozne ideje i velike promene ponašanja mogu se javiti u maniji. Teški simptomi, psihoza ili nebezbedno ponašanje zahtevaju hitnu procenu.

Antidepresivi obično ne izazivaju žudnju i prinudno traženje leka na način na koji to mogu sedativi ili opioidi koji stvaraju zavisnost. Međutim, nagli prekid nekih antidepresiva može izazvati simptome obustave, pa smanjenje doze uglavnom treba planirati sa lekarom koji je propisao terapiju.

Mogu biti korisni u odabranim situacijama, ali redovna dugotrajna primena nosi rizike, uključujući toleranciju, zavisnost, sedaciju, padove i apstinencijalne simptome. Dugotrajno lečenje anksioznosti često se više oslanja na psihološku terapiju i/ili lekove koji nisu benzodiazepini, kada je to odgovarajuće.

Da. San i mentalno zdravlje utiču jedno na drugo u oba smera. Uporna nesanica može pogoršati koncentraciju, regulaciju emocija i uznemirenost, dok anksioznost, depresija, alkohol i više zdravstvenih stanja mogu remetiti san.

Alkohol može pomoći da brže zaspite, ali često kasnije tokom noći prekida san i može pogoršati hrkanje, poremećaje disanja tokom spavanja i umor narednog dana. Nije dobar način lečenja nesanice.

Potražite procenu kada teškoće sa spavanjem traju nedeljama ili mesecima, značajno ometaju funkcionisanje tokom dana ili ih prate glasno hrkanje, uočeni prekidi disanja, nemirne noge, teški simptomi poremećaja raspoloženja, upotreba supstanci ili opasna dnevna pospanost.

Da. Stres i anksioznost mogu izazvati stvarne fizičke simptome preko autonomnih, mišićnih i hormonskih mehanizama. Ipak, fizički simptomi zaslužuju odgovarajuću medicinsku procenu pre nego što se pripišu stresu, naročito ako su novi, teški ili se pogoršavaju.

Ne. Antibiotici deluju na osetljive bakterije, a ne na viruse. Upotreba antibiotika kada nisu potrebni može izazvati neželjena dejstva i doprinosi otpornosti mikroorganizama na lekove.

Uzimajte antibiotike tačno u propisanoj dozi i tokom propisanog perioda. Nemojte samostalno prekidati terapiju ranije, produžavati je niti uzimati preostale tablete. Ako se brzo oporavljate, imate neželjena dejstva ili mislite da dijagnoza nije bila tačna, obratite se lekaru koji je propisao terapiju umesto da je sami menjate.

Ne. Sledeća bolest možda nije bakterijska, može zahtevati drugi antibiotik ili dozu ili medicinsku procenu. Deljenje antibiotika takođe prikriva rizik od alergija, interakcija i otpornosti bakterija.

Ispravan postupak zavisi od leka i od toga koliko kasnite sa dozom. Proverite uputstvo za pacijenta ili pitajte farmaceuta ili lekara. Nemojte automatski uzeti dvostruku sledeću dozu.

Ne. Suplementi mogu izazvati toksičnost, stupiti u interakciju sa lekovima i ometati laboratorijske analize. Recite lekaru koje vitamine, biljne preparate, suplemente za vežbanje i proizvode bez recepta koristite — ne navodite samo lekove na recept.

Nemojte pretpostaviti da je to bezbedno. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu povećati rizik od krvarenja, a mogu uticati i na želudac, bubrege i krvni pritisak. Pre kombinovanja sa antikoagulansima ili antitrombocitnim lekovima pitajte lekara ili farmaceuta.

Ne bez ponovne procene razloga zbog kog su propisani. To što se osećate bolje može značiti da terapija deluje. Nagli prekid nekih lekova može izazvati i povratno pogoršanje ili apstinencijalne tegobe.

Ažuran spisak pomaže da se spreče interakcije, dupliranje terapije i greške u doziranju. Uključite lekove na recept, inhalatore, injekcije, kontracepciju, kapi za oči, suplemente i alergije. Fotografija kutija ili ekrana sa spiskom terapije često je korisna.

Da. Neki lekovi su bezbedni, nekima treba prilagoditi dozu, a neke treba izbegavati ili zameniti. Nemojte automatski prekidati neophodnu terapiju zbog trudnoće; zatražite pregled lekova koje uzimate.

Obično ne. Bol, anksioznost, kofein, vežbanje, neodgovarajuća veličina manžetne i drugi faktori mogu privremeno povisiti krvni pritisak. Dijagnoza se obično zasniva na ponovljenim pravilno izvedenim merenjima, često uključujući kućno ili ambulantno praćenje.

Da. Hipertenzija često nema simptome, zbog čega je merenje važno. To što se osećate dobro ne dokazuje da je krvni pritisak normalan.

Ne postoji isti vremenski razmak koji odgovara svima. Korisna učestalost zavisi od uzrasta, porodične istorije, pušenja, krvnog pritiska, težine, lekova, planiranja trudnoće, evidencije o vakcinaciji i ranijih odstupanja u rezultatima. Preventivna nega treba da bude ciljana, a ne ritualno godišnje obavljanje niza analiza.

Ne. Skrining se nudi osobama bez simptoma da bi se otkrio veći rizik ili rana bolest. Dijagnostičko testiranje ispituje simptom, znak ili abnormalan rezultat skrininga. Ako imate simptome, nemojte čekati termin za rutinski skrining.

Operite ruke, počnite da mokrite u toalet, zatim uhvatite srednji deo mlaza u sterilnu posudu ne dodirujući njenu unutrašnjost. Završite mokrenje u toalet. Uzorak brzo dostavite prema uputstvima klinike.

Samo ako ste dobili odgovarajuću sterilnu posudu i uputstva za prikupljanje. Za neke analize potreban je svež uzorak, čuvanje u frižideru, konzervans ili tačno određena količina. Pitajte pre uzimanja kako uzorak ne bi bio odbijen.

Mogući srčani ili moždani udar, teško otežano disanje, gubitak svesti, obilno krvarenje, teška alergijska reakcija, epileptički napad, teška povreda, opasno predoziranje ili drugo stanje koje neposredno ugrožava život treba tretirati kao hitno. Na Malti pozovite 112.

Ponekad. Prolazan simptom i dalje može biti važan — na primer nesvestica, neurološki simptomi, bol u grudima, krv u mokraći ili stolici ili teška alergijska reakcija. Potreba za pregledom zavisi od toga šta se dogodilo, vaših faktora rizika i da li se simptom ponavljao.

Porodična istorija može promeniti verovatnoću za kardiovaskularne bolesti, dijabetes, neke vrste raka, trombozu i nasledna stanja. Najkorisniji podaci su koje je stanje u pitanju, koji srodnik ga je imao i približno u kom uzrastu se pojavilo.

Kućni uređaji mogu biti korisni za praćenje kretanja vrednosti i mogu otkriti odstupanja, ali ne predstavljaju potpunu dijagnozu. Abnormalna ili zabrinjavajuća očitavanja treba tumačiti u kontekstu, a procenu hitnih simptoma nikada ne treba odlagati zato što nosivi uređaj pokazuje „normalno”.

Ponesite identifikacioni dokument ako je potreban, ažuran spisak lekova i alergija, relevantne izveštaje ili snimke, evidenciju o vakcinaciji kada je primenljivo i kratku belešku o glavnim simptomima i vremenu kada su počeli. Za zdravstveni pregled ili putničku medicinu ponesite i odgovarajuće zvanične dokumente i plan putovanja.

Alati na sajtu namenjeni su da vam pomognu u pripremi i razumevanju verovatnih zahteva, a ne da postave dijagnozu ili potvrde da su određena terapija, vakcina ili plan putovanja prikladni za vas. Koristite kalkulatore kao pomoć pri odlučivanju i zakažite kliničku procenu kada je važna individualna procena.