Toplo vreme povećava gubitak tečnosti i dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem. Rizik raste pri napornoj aktivnosti na otvorenom, u starijem dobu, trudnoći, kod određenih hroničnih bolesti i uz neke lekove.
Unosite tečnost pre nego što nastane manjak
Po vrućini pijte redovno umesto da čekate da postanete veoma žedni. Voda je prikladna za većinu uobičajenih dnevnih aktivnosti. Tokom dugog i obilnog znojenja ponekad može biti korisna nadoknada elektrolita, naročito pri aktivnostima izdržljivosti ili značajnom gubitku tečnosti.
Prilagodite se okruženju, a ne samo intenzitetu vežbanja
Zahtevne aktivnosti pomerite u hladnije delove dana, tražite hlad, nosite laganu odeću i pravite pauze. Nikada ne ostavljajte decu, starije osobe ili životinje u parkiranom vozilu.
Prepoznajte znake bolesti izazvane vrućinom
Vrtoglavica, slabost, glavobolja, mučnina, zbunjenost, kolaps ili nemogućnost rashlađivanja zahtevaju pažnju. Zbunjenost, promena stanja svesti ili teško pregrevanje mogu ukazivati na hitno medicinsko stanje.
Potražite hitnu pomoć zbog zbunjenosti, kolapsa, teške slabosti, upornog povraćanja ili sumnje na toplotni udar. Pitajte lekara kako vrućina može uticati na diuretike, lekove za krvni pritisak ili drugu dugotrajnu terapiju.
Ovaj članak pruža opšte zdravstvene informacije i ne zamenjuje individualnu medicinsku procenu, dijagnozu niti plan lečenja.