Smanjite prodor sunčeve svetlosti u prostorije tokom vrućina

Direktna sunčeva svetlost može da zagreje prostoriju i površine u njoj, čime se povećava toplota u zatvorenom prostoru. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) savetuje da se prozori tokom dana prekriju roletnama ili kapcima kada je temperatura napolju viša nego unutra, a da se prozori otvore nakon mraka kada je vazduh napolju hladniji od vazduha unutra. Ovo je deo šireg plana za vruće vreme, ali ne garantuje da će dom ostati hladan.

Ako zasenjivanje i noćno provetravanje ne održavaju vaš dom hladnim, SZO preporučuje da tokom dana provedete 2–3 sata na hladnom mestu. To može biti opcija kada je u vašem domu naročito vruće; razmotrite šta je za vas praktično i dostupno. SZO takođe savetuje izbegavanje napornih aktivnosti tokom najtoplijeg dela dana, traženje hlada na otvorenom i praćenje zvaničnih upozorenja na vrućine.

Praktičan redosled

1. Uočite kroz koje prozore ulazi direktna sunčeva svetlost. Razmotrite kako se izloženost menja tokom dana; nije potrebno isto postupati sa svakim prozorom.
2. Pre nego što sunčeva svetlost zagreje prostoriju, zatvorite njene roletne ili kapke. Držite prozore zatvorenim dok je vazduh napolju topliji nego unutra, naročito na stranama izloženim suncu.
3. Smanjite dodatnu toplotu u zatvorenom prostoru. Isključite električne uređaje koji ne moraju da budu uključeni, kako savetuje SZO.
4. Uporedite uslove unutra i napolju nakon mraka. Ako je napolju hladnije, otvorite prozore da uđe noćni vazduh. Ponovo ih zatvorite kada vazduh napolju postane topliji nego unutra ili se vrati direktna sunčeva svetlost.
5. Razumite savet o ventilatorima. SZO savetuje korišćenje električnih ventilatora samo kada su temperature ispod 40°C, uz napomenu da će iznad 40°C ventilatori zagrevati telo. Ova smernica ne znači da se ventilator nikada ne sme koristiti ili da ni u kakvim okolnostima ne može pomoći. Tokom ekstremnih vrućina dajte prednost drugim savetima SZO za rashlađivanje, kao što su odlazak na hladno mesto, tuširanje ili kupanje hladnom vodom ili kvašenje kože vlažnom krpom, prskalicom ili laganom mokrom odećom.
6. Imajte na umu širi plan za vrućine. Potražite hlad i izbegavajte naporne aktivnosti na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana. Redovno proveravajte kako su osobe koje mogu biti podložnije posledicama vrućine, uključujući osobe starije od 65 godina, osobe sa oboljenjima srca, pluća ili bubrega, osobe sa invaliditetom i osobe koje žive same. Ovo su primeri, a ne potpun spisak.

Primena u praksi

Ako popodnevno sunce obasjava prozor spavaće sobe, zatvorite kapak pre nego što prostorija počne da se zagreva i držite prozor zatvorenim dok je vazduh napolju topliji. Kasnije uporedite uslove unutra i napolju. Ako je noćni vazduh hladniji, otvorite prozor da provetrite prostoriju; ponovo ga zatvorite kada se vazduh napolju zagreje. Ako je u domu i dalje vruće, razmotrite da tokom dana provedete 2–3 sata na hladnom mestu. Vreme i mogućnosti zavisiće od vremenskih uslova, prostorije i onoga što vam je dostupno.

Ograničenja koja treba imati na umu

Zasenjivanje i provetravanje ne mogu da garantuju hladan dom, a noćni vazduh možda neće biti hladniji nego unutra. Domovi se razlikuju po izloženosti suncu i sposobnosti zadržavanja toplote. Ovaj savet ne zamenjuje plan za zaštitu od vrućine na otvorenom niti individualni medicinski savet. Osobama izloženijim riziku, uključujući one sa postojećim zdravstvenim problemima, invaliditetom ili ograničenom podrškom, možda će biti potrebna dodatna pomoć tokom vrućina. Zdravstveni radnik može pomoći u izradi plana prilagođenog pojedincu.

Ovaj članak pruža opšte zdravstvene informacije i ne zamenjuje individualnu medicinsku procenu, dijagnozu niti plan lečenja.