Stres je reakcija tela na osećaj pritiska ili ugroženosti. Ponekad može da vam pomogne da se usredsredite ili nešto obavite. Ali kada je pritisak teško kontrolisati, stres može da utiče na vaše raspoloženje, fizičko blagostanje i odnose. Kod različitih ljudi može se ispoljiti na različite načine, zato je uočavanje promena kod sebe koristan prvi korak.
Obratite pažnju na četiri oblasti
- Osećanja: Možda ćete se osećati razdražljivo, ljuto, plačljivo, zabrinuto, uznemireno, beznadežno ili uplašeno.
- Misli: Možda će vam biti teško da donosite odluke, misli će vam se ubrzano smenjivati ili ćete se osećati preplavljeno.
- Telo: Stres može biti povezan sa stomačnim tegobama, glavoboljama, bolovima u mišićima, reakcijama kože, vrtoglavicom, mučninom ili osećajem da ćete se onesvestiti. Ovi simptomi mogu imati i druge uzroke.
- Ponašanje: Možda ćete primetiti promene u ishrani ili vežbanju, češće konzumiranje alkohola, pušenje ili upotrebu drugih psihoaktivnih supstanci, ili povlačenje od ljudi i aktivnosti u kojima obično uživate.
Stres može uslediti nakon različitih vrsta pritiska, uključujući posao, novac, odnose, brige o zdravlju ili iznenadne životne promene. Ono što je podnošljivo razlikuje se od osobe do osobe; poređenje svoje reakcije s reakcijom nekog drugog nije pouzdan način procene.
Vodite jednostavnu ličnu evidenciju
- Odvojite trenutak za kratku proveru. Jednom dnevno zabeležite kako se osećate, šta vam je na umu, da li primećujete promene u telu i šta ste uradili drugačije.
- Zabeležite okolnosti. Napišite šta se dešavalo pre toga, na primer rok za posao, težak razgovor ili više zahteva istovremeno.
- Potražite ponavljanja. Nakon nekoliko beleški, zapitajte se da li određene situacije obično prethode nekim znacima. Zabeležite i šta je, ako išta, izgledalo kao da pomaže.
- Izaberite jedan ostvariv način reagovanja. Možete da podelite veliki zadatak na manje korake, unapred isplanirate naporan dan, zastanete i nekoliko minuta dišete ili razgovarate s nekim kome verujete. Obratite pažnju na to da li vam to nešto menja.
Na primer, neko bi mogao da zabeleži da se oseća napeto i razdražljivo nakon što mu uveče, kasno, stignu poslovne poruke, a zatim primeti da mu isključivanje obaveštenja tokom slobodnog vremena pomaže da se oseća manje uznemireno. Ovo je samo primer, a ne pravilo: vaš obrazac može biti drugačiji.
Kada potražiti pomoć
Nemojte pretpostavljati da je svaki bol, promena na koži ili epizoda vrtoglavice posledica stresa. Potražite medicinski savet za simptome koji vas zabrinjavaju, jak stres ili tegobe koje traju ili utiču na svakodnevni život. Evidencija vam može pomoći da objasnite šta se promenilo, ali ne može da utvrdi uzrok. Ako osećate da ne možete da se izborite ili da ostanete bezbedni, potražite hitnu podršku.
Obratite se zdravstvenom stručnjaku ako je stres jak, traje, utiče na svakodnevni život ili ste zabrinuti zbog fizičkih simptoma. Potražite hitnu podršku ako osećate da ne možete da se izborite ili da ostanete bezbedni. Ove opšte informacije ne mogu da utvrde uzrok simptoma niti da zamene individualni savet.
Ovaj članak pruža opšte zdravstvene informacije i ne zamenjuje individualnu medicinsku procenu, dijagnozu niti plan lečenja.