Zdrava ishrana ne zahteva savršenstvo, komplikovana pravila niti skupe „supernamirnice”. Najčvršći dokazi podržavaju ukupan obrazac ishrane koji je raznovrstan, uglavnom minimalno prerađen i bogat namirnicama biljnog porekla. Razmišljajte o tome šta jedete većinu vremena, a ne o jednom izdvojenom obroku.
Neka kvalitetne namirnice budu osnova obroka
Povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice, orašasti plodovi i semenke treba redovno da budu zastupljeni. Dodajte odgovarajući izvor proteina, kao što su riba, jaja, mlečni proizvodi, živinsko meso, pasulj, sočivo ili druge namirnice koje odgovaraju vašim navikama i zdravstvenim potrebama. Češće birajte nezasićene masti, a namirnice bogate solju, dodatim šećerima i industrijskim transmastima koristite povremeno, a ne svakodnevno.
Jednostavne navike koje deluju
- Uz glavne obroke uključite povrće ili salatu.
- Češće birajte integralne izvore ugljenih hidrata ili one bogatije vlaknima.
- Za užinu birajte voće, jogurt, orašaste plodove ili slične minimalno prerađene namirnice.
- Kada je praktično, češće kuvajte kod kuće kako biste kontrolisali količinu soli, ulja i veličinu porcija.
- Redovno pijte vodu i ograničite napitke zaslađene šećerom.
Prilagodite sebi, nemojte samo prepisivati tuđi plan
Osobama sa dijabetesom, bubrežnom ili gastrointestinalnom bolešću, alergijom na hranu, u trudnoći, sa poremećajem ishrane ili značajnom promenom težine mogu biti potrebni individualni saveti. „Zdrava” ishrana može različito izgledati kod različitih ljudi.
Razgovarajte sa lekarom ako imate neobjašnjiv gubitak telesne mase, uporne gastrointestinalne simptome, sumnju na nedostatak hranljivih materija, dijabetes, bolest bubrega ili teškoće u održavanju uravnoteženog unosa hrane.
Ovaj članak pruža opšte zdravstvene informacije i ne zamenjuje individualnu medicinsku procenu, dijagnozu niti plan lečenja.