Kardiovaskularne bolesti obuhvataju stanja koja pogađaju srce i krvne sudove, kao što su srčani udar i moždani udar. Na rizik utiče više faktora koji deluju zajedno. Upotreba duvana, ishrana, fizička aktivnost i štetna upotreba alkohola su važni; važni su i izmereni faktori kao što su krvni pritisak, glukoza u krvi, masnoće u krvi i telesna težina. Porodična istorija, stres, zagađenje vazduha i šire društvene ili ekonomske okolnosti takođe mogu biti važni.
Jedan rezultat ne može da opiše vaš ukupan kardiovaskularni rizik. Neka osnovna oboljenja krvnih sudova nemaju simptome i osoba možda neće znati za njih sve dok se ne dogodi ozbiljan događaj. Zdravstveni radnik može zajedno da razmotri dostupne informacije i razgovara o tome šta bi, ako išta, trebalo preduzeti. Ovaj članak vam pomaže da pripremite pitanja; on ne izračunava vaš lični rizik niti tumači rezultate.
Sastavite koristan spisak pitanja
- Prikupite ono što znate. Zabeležite sve nedavne vrednosti ili rezultate analiza koje već imate, relevantna zdravstvena stanja, lekove, upotrebu duvana i istoriju bolesti srca ili krvnih sudova kod bliskih članova porodice. Označite sve u šta niste sigurni umesto da nagađate.
- Opišite svoje okolnosti. Pomenite navike ili izazove koji mogu uticati na vaše zdravlje, kao što su teškoće da budete fizički aktivni, dostupnost hrane, stres ili izloženost zagađenju vazduha. Ne morate da prikažete savršen način života niti da sve objasnite odjednom.
- Pitajte kako su faktori međusobno povezani. Na primer: „Kako moj krvni pritisak, glukoza u krvi, masnoće u krvi, porodična istorija i svakodnevne navike utiču na ukupnu sliku?“ Možete pitati i koje informacije nedostaju i da li je primerena neka dodatna procena.
- Dogovorite šta razgovor znači za vas. Pitajte koje su mere razumne, kakva je podrška dostupna i kada treba ponovo razmotriti situaciju. Ako se razgovara o lekovima, pitajte koja im je svrha i iznesite sva pitanja ili nedoumice koje imate. Nemojte započinjati, prekidati niti menjati propisanu terapiju na osnovu ovog članka.
Konkretan primer
Recimo da vam je rečeno da je jedna izmerena vrednost povišena, ali ne znate kako se ona odnosi na vašu porodičnu istoriju ili druge rezultate. Umesto da zaključite da taj jedan broj dokazuje da je vaš rizik visok ili nizak, ponesite rezultat zdravstvenom radniku i pitajte kako se uklapa u ostale informacije o vama. Pitajte šta treba potvrditi, šta se sada može preduzeti i kakvo je praćenje odgovarajuće.
Imajte na umu ograničenja
Procena rizika ne garantuje da će se srčani ili moždani udar dogoditi ili da se neće dogoditi. Rezultate treba posmatrati u kontekstu, a dostupne informacije mogu biti nepotpune. SZO navodi uticaje ponašanja i životne sredine, kao i merljive posredne faktore; to ne znači da pojedinac može da promeni svaki od tih uticaja. Zatražite individualni savet za tumačenje i odluke. Iznenadna nelagodnost u grudima, otežano disanje ili iznenadna slabost, teškoće s govorom ili gubitak ravnoteže mogu predstavljati hitan slučaj: odmah potražite medicinsku pomoć.
Zamolite lekara ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog radnika da proceni vaše okolnosti, objasni rezultate analiza i razgovara o odgovarajućem praćenju ili podršci. Za iznenadne simptome koji mogu ukazivati na srčani ili moždani udar, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć.
Ovaj članak pruža opšte zdravstvene informacije i ne zamenjuje individualnu medicinsku procenu, dijagnozu niti plan lečenja.