Holesterol je neophodan za normalno funkcionisanje ćelija, ali trajno povišene aterogene lipoproteinske čestice mogu doprineti stvaranju naslaga u arterijama. Kardiovaskularni rizik zavisi od više faktora, a ne samo od holesterola: važni su i uzrast, krvni pritisak, dijabetes, pušenje, bolest bubrega i porodična istorija.
Ishrana i aktivnost deo su plana
Način ishrane bogat povrćem, voćem, mahunarkama, integralnim žitaricama, orašastim plodovima i nezasićenim mastima može podržati zdravlje srca i krvnih sudova. Podjednako su važni redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja i kontrola krvnog pritiska.
Lekovi mogu biti preventivni, a ne samo korektivni
Nekim pacijentima koriste lekovi za snižavanje masnoća čak i kada se osećaju sasvim dobro. Odluka treba da se zasniva na ukupnom kardiovaskularnom riziku, nivou LDL-a, ranijoj kardiovaskularnoj bolesti i drugim kliničkim faktorima — a ne na simptomima.
Razgovarajte o proveri masnoća u krvi ako imate kardiovaskularne faktore rizika, snažnu porodičnu istoriju prerane bolesti srca, dijabetes, bolest bubrega ili ranije abnormalne rezultate holesterola.
Ovaj članak pruža opšte zdravstvene informacije i ne zamenjuje individualnu medicinsku procenu, dijagnozu niti plan lečenja.